Ono što se zbiva u Grčkoj budući je scenario za sve zemlje koje istrajavaju na neoliberalnom konceptu privređivanja i uređenja društvenih odnosa. Klasni rat je na dnevnom redu. Klasni sukobi u ljudskoj istoriji bili su osnovni pokretač društvenih promena. Ovaj put je sudbina kapitalizma na dnevnom redu. Ta istorijska tvorevina je na putu prema gubilištu a sa njom takođe i mnogobrojni interesi određenih društvenih klasa koje pokušavaju da uz pomoć političkih i ideoloških mahinacija očuvaju društveni uticaj koji omogućuje realizaciju i nastavak dosadašnje krajnje kompromitovane društveno-ekonomske prakse. Socijalizacija odnosno podruštvljavanje predstavljaju jedini i isključivi način da se kapitalističke protivrečnosti razreše na najpovoljniji način s aspekta interesa najširih narodnih slojeva. Pokretanje privrednog razvoja postaje ključni, prekopotreban momenat na liniji očekivanja društvenog ozdravljenja. Njega nije moguće pokrenuti u okviru dosadašnjeg društveno-političkog sistema.
Preporuke:
7
2
2
nedelja, 17 septembar 2017 10:55
Ivan Grozni
Red ice dice
U potpunosti se slažem s Vašim komentarom koji se odnosi na nedostatke kapitalizma. To nije sporno. Ono što je najveća nepoznanica je šta predstavlja alternativu? Malo preciznije rečeno, "normalnu" alternativu. Istorija nas je naučila da je sovjetski model propao. Propao je i jugoslovenski model. Kina je još pre 40 godina krenula u tranziciju i oslobodila se maoističkog modela. Postojale su i neke ekstremne varijante u vidu pol-potovskog modela. Preostali su još severno-korejski i kubanski model. Verovatno ni oni neće još dugo. Ja mislim da alternativa kapitalizmu trenutno ne postoji. Naročito treba imati u vidu da kapitalizam ima razne pojavne oblike. On postoji u Danskoj, ali isto tako postoji i u Kolumbiji, Japanu ili Bangladešu.
Preporuke:
5
1
3
nedelja, 17 septembar 2017 11:56
Red ice dice
@Ivan Grozni
Ovde nisu u pitanju nikakvi modeli. Modeli su relativno fiksirana ali i zatvorena rešenja koja odgovaraju određenim situacijama. To su tzv. situacioni modeli. Shodno tome tražite i alternative, preciznije, alternativne modele. Mislim da vam je početni pristup pogrešan. Nisu u pitanju modeli. Možda bi mogli razgovarati o razvojnim modelima ali i to sa visokom dozom sumnje i upitanosti. Zašto? Iz modela je odstranjena dimenzija razvojnosti što znači da je u pitanju statično, teorijsko rešenje. Razvojni model bi mogao biti kompromisna varijanta ali sa značajnom aplikacijom dinamičkih elemenata čime se dovodi u pitanje i njegov status. To bi, ponajpre, ličilo na kinesko rešenje koje, nema nikakve sumnje, predstavlja, u visokoj meri rizično rešenje. Teško je, međutim, ovde ulaziti u svu kompleksnost i mogućnost njegovog varijabiliteta. Mislim da će predstojeća burna zbivanja na svetskoj monetarno-finansijskoj sceni biti iskušenički test za ovakvu vrstu modela. Alternativa!?
Preporuke:
4
2
4
nedelja, 17 septembar 2017 12:08
红冰骰子
Priča o modelima je relativno zanimljiva, čak izazovna. Ipak, Modeli u društvenoj teoriji ne figuriraju baš previše visoko. Recimo, živi sovjetski model je u dobroj meri odgovarao njegovoj teorijskoj paraleli. No, baš zbog toga je i propao jer u sebi nije imao pretpostavljene dinamičke elemente koji bi ga menjali ili bar prilagožavali novonastalim situacijama. Ta, eventualna kopča sa okruženjem, svakako je bio zakon vrednosti u njegovoj međunarodnoj sferi. Bio je to odlučni nedostatak tog korigujućeg elementa sovjetskog modela koji mu je na kraju i došao glave. Kineski model pravovremeno otklanja taj kobni nedostatak ali se i previše upušta u igru "staklenih perli" što mu, takođe, može, isuviše lako, doći glave. Imali smo i jugoslovenski model samoupravljanja čije su teorijske obrasce njegovi autori doslovno primenjivali pa se kobno sapleli. U velikoj meri zahvaljujući i neadekvatnoj dimenzioniranosti sopstvenog modela pri datom međunarodnom političkom i ideološkom okruženju.
Preporuke:
5
1
5
nedelja, 17 septembar 2017 12:18
Red ice dice
Uopšte, spreman sam odbaciti bilo kakve modele i upustiti se u "neizvesnu igru okolnosti" tendirajući ka socijalizaciji eksproprisanih društvenih funkcija od strane privatnih interesnih grupa ili pojedinaca. Smatram da je pri današnjim političkim i ekonomskim okolnostima iskopana ogromna provalija koja zjapi nad dosadašnjom istorijskom praksom a da zora najavljujućih tehnologija odaje neslućene perspektive razrešenja naoko nerešivih protivrečnosti. Taj istorijski zadatak će rešavati sve mlađe i mlađe generacije neopterećene dosadašnjom istorijskom praksom, zapravo, oslobođene za razmišljanja nad otvorenim sunovratom čovečanstva. Nezaboravimo da kriza uvek korača sa novim mogućnostima koje današnja generacija i ne mora biti previše svesna.
Preporuke:
4
2
6
nedelja, 17 septembar 2017 12:34
uzduž i popreko
Dinamičko društveno modeliranje u praksi uveliko primenjuju Amerikanci i uopšte anglosaksonska primenjena nauka. Međutim, vrlo je upitna njihova praksa koja se odvija shodno navedenim modelima. Možemo za primer uzeti njihove vrlo razvijene sheme i modele tržišnog ponašanja aktera. Za takve modele brojni američki ekonomisti su izdobijali silne Nobelove nagrade. Čuli ste za Geri Bekera, Fišera, Mertona i ostale gurue s ovog područja. Od njih je, u praksi, kako znamo, bilo veoma malo koristi. Takoreći, golo ništa! Svet a posebno SAD su, zahvaljujući monetarno-berzanskim mahinacijama pa i finansijskim zloupotrebama dovedeni u sam bezizlaz. Kako su okončali svi ti "supply-side" i "trickle down" kompleksni modeli??? Jadno, bedno i do krajnosti kompromitovano. Pribegava se potajnim socijalizacijama mastodontskih gubitaka. Rešenje se nalazi u starom i novom kejnzijanizmu i to od strane najortodoksnijih monetarnih zagovornika, onih koji su otvoreno poručivali da "novac nije važan"!?!?!?
.jpg)
U potpunosti se slažem s Vašim komentarom koji se odnosi na nedostatke kapitalizma. To nije sporno. Ono što je najveća nepoznanica je šta predstavlja alternativu? Malo preciznije rečeno, "normalnu" alternativu. Istorija nas je naučila da je sovjetski model propao. Propao je i jugoslovenski model. Kina je još pre 40 godina krenula u tranziciju i oslobodila se maoističkog modela. Postojale su i neke ekstremne varijante u vidu pol-potovskog modela. Preostali su još severno-korejski i kubanski model. Verovatno ni oni neće još dugo. Ja mislim da alternativa kapitalizmu trenutno ne postoji. Naročito treba imati u vidu da kapitalizam ima razne pojavne oblike. On postoji u Danskoj, ali isto tako postoji i u Kolumbiji, Japanu ili Bangladešu.
Ovde nisu u pitanju nikakvi modeli. Modeli su relativno fiksirana ali i zatvorena rešenja koja odgovaraju određenim situacijama. To su tzv. situacioni modeli. Shodno tome tražite i alternative, preciznije, alternativne modele. Mislim da vam je početni pristup pogrešan. Nisu u pitanju modeli. Možda bi mogli razgovarati o razvojnim modelima ali i to sa visokom dozom sumnje i upitanosti. Zašto? Iz modela je odstranjena dimenzija razvojnosti što znači da je u pitanju statično, teorijsko rešenje. Razvojni model bi mogao biti kompromisna varijanta ali sa značajnom aplikacijom dinamičkih elemenata čime se dovodi u pitanje i njegov status. To bi, ponajpre, ličilo na kinesko rešenje koje, nema nikakve sumnje, predstavlja, u visokoj meri rizično rešenje. Teško je, međutim, ovde ulaziti u svu kompleksnost i mogućnost njegovog varijabiliteta. Mislim da će predstojeća burna zbivanja na svetskoj monetarno-finansijskoj sceni biti iskušenički test za ovakvu vrstu modela. Alternativa!?